Umjetnik Karl Bejden iz Bostona (SAD) počeo je da slika svoje lice 23. februara 1987, i otada je to činio svakoga jutra. Sada, u 61. godini, ima 9.534 fotografije, od kojih je oko 2.500 upotrebio da bi napravio dvominutni ubrzani snimak, minifilm posvećen procesu starenja.
Tokom skoro 25 godina, koliko je neobični projekat trajao, Bejden je, kao tvrdi, jutranje fotografisanje propustio samo jednom, kada je žurio na časove fotografije koje je držao.
Na ideju o projektu došao je još kao student 1975., a u delo je počeo da je sprovodi u svojoj 34. godini, i planira da sa projektom nastavi do kraja života, u okviru svog višedecenijskog proučavanja uloge koju smrtnost igra u čovekovom životu.
Pored toga, Bajden tvrdi i da njegov projekat predstavlja metakomentar ideje opsesije, ponavljanja određenih radnji.
Na ideju o projektu došao je još kao student 1975., a u delo je počeo da je sprovodi u svojoj 34. godini, i planira da sa projektom nastavi do kraja života, u okviru svog višedecenijskog proučavanja uloge koju smrtnost igra u čovekovom životu.
Pored toga, Bajden tvrdi i da njegov projekat predstavlja metakomentar ideje opsesije, ponavljanja određenih radnji.
- Umjetnici moraju biti opsesivni da bi obavili posao koji moraju da obave. Nešto mora da ih pokreće iznutra, i to je ono što ih vodi do sljedećeg koraka. Ovo je komentar na tu opsesiju i opsesivni rad - kaže on.
Nema komentara:
Objavi komentar